Влада Ђорђевић из Црвене Звезде је отворио блог на адреси djordjevic.jelenfootball.com и тиме постао први (колико сам упознат) домаћи фудбалер - блогер. Очекујем да и моји партизановци одговоре истом мером.

1. Поставити што већу и што бескориснију Флеш анимацију. Не падајте у искушење да истој подарите било какав значај или улогу. Почетници користе слике. Прави шампиони их проклизају кроз Флеш.



2. Пожељно је да користите исту слику на што више страна. На тај начин:
   • Држите будност посетиоца, који захваљујући правилу бр. 3 мора да прокљуви да ли је кликнуо на линк или се нова страна није ни учитала.
   • Решавате проблем слика за сајт. Једна је супер.
3. Текст је смор, решите га се. Једна слика у Флешу све говори. (ваистину)
4. Гугл је глуп и нема сврху. Ако претходни кораци нису били довољни, осигурајте се тиме што ће сви линкови на сајту бити у Флешу. Не, то што су менији текстуални није и не сме бити препрека. Флеш је мајка.



Ако неко ипак натрчи на сајт, упркос нашим напорима да га сакријемо, а илузија једне стране (видети правило бр. 2) није довољна да га отерамо, то је већ интересантно. Такав посетилац заслужује више пажње и зато га подвргните Роршаховом тесту. Што нас доводи до правила број…

5. Скините текст (види правило бр. 3) из падајућих менија и замените га делићима фотографија. Којих? Небитно којих, не постављајте себи таква питања. Будите иновативни.

Захваљујем се особама одговорним за сајт WEG-a, http://www.westeastgroup.com за непресушну инспирацију.

Ако се неко од вас који ово читате стара о серверу за епошту, сигурно се већ сусрео са проблемом заустављања плимског (да не кажем цунами) таласа нежељене поште. Проблем није нови и о томе се доста пише и дискутује, али оно што је иритирајуће је да ми сами не чинимо ништа да помогнемо једни другима.

Не говорим о лоше подешеним серверима који свима допуштају предају поште (такозвани “open relay” сервери), нити о заштитним зидовима који би спречавали поштаре у виду заражених Windows рачунара на локалној мрежи. Ових дана сам озлојеђен немарношћу администратора да својим серверима обезбеде прописне услове за рад и говорим о DNS уносима. Сваки сервер који размењује електронску пошту у DNS записима мора имати 3 ствари:

1. превођење имена у IP адресу
2. превођење IP адресе у име
3. одобрење за размену епоште (MX ознаку)

Испуњавање ових услова омогућава несметану комуникацију, а истовремено отвара опцију затварања врата досадним продавцима вијагре или дописницима који нам остављају милионе. Овим не искључујем употребу система попут SpamAssassin-а, који представљају другу линију одбране. Међутим, стање на Мрежи данас је такво да ћете се често сусретати са серверима који не испуњавају једну или више опција са списка. Најчешћи проблем је недостатак повратног (реверзног) записа који преводи IP број у име.

Да ли затварати очи пред проблемом и помало аутистично одбијати такве сервере, бити Калимеро и истицати неправду (неисправност) у покушају да се свет промени или дићи руке и ослањати се на друге врсте заштите које носе своје недостатке?